Драге будуће колеге и колегинице,

моје име је Петар Лојаница, шифровано 1024/07, и од 2012. године се представљам као дипломирани инжењер геодезије. Вама, будућим инжењерима, обраћам се текстом који бих и проследио Петру бруцошу, те 2007. године. Без намере да будем претенциозан, са вама бих језиком математике хтео да поделим формулу успеха за изазове који вас тек чекају. Непознати, али мудри математичар је једначину успеха дефинисао као производ три чиниоца, способности × акције × уверења.

Због првог чиниоца сте примарно и уписали Грађевински факултет, овде сте дошли да радите на себи, због себе, зато ту прилику и искористите у највећој могућој мери. Научите све што можете о гравитационом пољу, Фуријеовим трансформацијама, моменту инерције и другим стварима из струке, а надам се да нећете заборавити да савладате и вештине презентовања, писања и преговарања, јер једно без другога изгледа као осовина без једног точка, а то онда значи да нема кретања.

Све што сте научили остаће само ваша мала тајна ако не будете имали храбрости да предузмете акционе кораке на путу остварења свог циља; изађите на испит и када нисте потпуно спремни јер нема студента коме није фалио "још један дан". Будући инжењери, примените приступ пројектовања на себи, видите где желите да стигнете и које ресурсе имате, а потом се упустите у авантуру и будите упорни. Угледајте се на стогодишњу воду која је све то време чекала свој тренутак.

Оно што прави највећу разлику међу људима су уверења и то пре свега о себи. Као што је Хенри Форд рекао: "Ако мислиш да можеш, у праву си, ако мислиш да не можеш, опет си у праву". Будите у праву када мислите да можете, јер ћете тако инспирисати себе и људе око себе. Толико наших инжењера је успешно широм света, шта вас спречава да будете један од њих?

На крају, али не мање важно, подсетник да треба да се забавите на овом "путовању", да се након школовања сетите студентских скупова, анегдота, дружења, пракси – ипак вас на некој од годишњица окупљања нико неће питати како се сабирају вектори. Поделићу са вама и мој мото, а то је да је живот без уживања, преживљавање.

Петар Лојаница, дипл. геод. инж., Лидл Србија КД

Драге будуће колегинице и колеге,

моје име је Верица Ерић. Драго ми је што имам могућност да вам се представим јер то значи да сам оставила позитиван траг на Факултету на коме сам провела незаборавне године, и као студент, а касније и као истраживач.

Звање мастер инжењера геодезије сам стекла 2011. године на Грађевинском факултету у Београду на Одсеку за геодезију и геоинформатику. Спадам у другу генерацију студената која је студије похађала по Болоњском процесу. Одлуку да упишем студије на Одсеку за геодезију и геоинформатику након завршене гимназије сам донела без дубљег познавања геодезије и геоинформатике као научне дисциплине и сматрајући да је геодезија = катастар. Међутим, волела сам математику, желела сам да упишем неки технички факултет и да имам сигуран посао када завршим факултет. Током студија сам схватила да је геодезија много више од катастра, да пружа широк дијапазон могућности и нуди другачији поглед на планету Земљу и живот на њој.

Након завршених мастер студија, уписала сам докторске студије из области геодезија на истом факултету. На Одсеку за геодезију и геоинформатику Грађевинског факултета сам провела наредних пет година као истраживач-приправник на научно-истраживачком пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије под називом "Примена GNSS и LIDAR технологије у мониторингу стабилности инфраструктурних објеката и терена". Међутим, живот ме одвео у Немачку где тренутно радим као БИМ координатор и вођа пројекта у Одељењу за просторне податке у фирми Wuttke Ingenieure GmbH. Бавим се терестричким ласерским скенирањем и 3Д моделирањем постојећих објеката у високоградњи.

Након живота и рада у Немачкој сам схватила да цео школски систем који сам ја похађала и образовање које сам стекла на Одсеку за геодезију и геоинформатику уопште не заостају за оним у Немачкој. Можда у просеку имамо и боље стручњаке, али само треба да будемо сигурни у своје знање и на исто поносни, ма где да се нађемо у свету.

Срдачан поздрав,

Верица Ерић, мастер инжењер геодезије, Wuttke Ingenieure GmbH

Моје име је Дамир Петровић и већи део своје професионалне каријере провео сам у Саобраћајном Институту ЦИП као део тимова који раде на пројектовању великих инфраструктурних пројеката. Волим да мислим да су ми знање, навике и инжењерски приступ које сам усвојио за време студирања на Грађевинском факултету (на Одсеку за геодезију) помогли да данас као инжењер уживам у послу којим се бавим. Истина је да није увек гламурозно бавити се инжењерским позивом, али је увек одговорно и занимљиво.

У једној прилици налетео сам на текст који цитира малишана у његовој представи о томе чиме се инжењери баве. Убеђен сам да се већина инжењера техничких наука може пронаћи негде у тексту, макар у томе како их неко види. Ево цитата: "Кад порастем желео бих да будем инжењер јер је то занимљив и лак посао. Зато има оволико инжењера, а и сваки дан их је све више. Инжењери не морају да иду пуно у школу. Они само науче језике и знају да причају са компјутерима. Морају и знати да читају, да би видели шта се догодило кад се све поквари. Инжењери морају да буду храбри да их не би био страх кад се све поквари. Они исто тако морају да имају добре очи да би видели кроз сукње и мора да их не буде страх од жена које раде са њима у канцеларији пошто они раде заједно. Свиђа ми се и плата коју добијају – они добијају више пара него што могу да потроше. То је зато што сви мисле да инжењери имају тежак посао, осим самих инжењера који знају да је тај посао лак. Нема пуно тога што ми се не свиђа, осим што жене воле инжењере и хоће да се удају за њих, па они морају да их терају да им не би сметале. Надам се да нећу бити алергичан на прашину у канцеларији, јер ако будем алергичан онда не могу да будем инжењер него ћу морати да радим".

Дакле, ако се одлучите за инжењерски позив и Грађевински факултет, честитам вам. Само храбро и принципијелно!

Моје име је Ана Путонен (Puttonen), рођена Ђуричић. Завршила сам основне и мастер студије на Одсеку за геодезију и геоинформатику на Грађевинском факултету Универзитета у Београду 2012. године са просечном оценом основних студија 9.35 (3 године) и мастер студија 10.00 (2 године). Тема мог истраживачког мастер рада је била "Екстракција шумских путева из података ласерског скенирања из ваздуха". Моји омиљени предмети су били техничка физика, геоинформатика, веб-програмирање, даљинска детекција и дигитална фотограметрија. Уписала сам студије геодезије јер сам одувек желела да радим на терену са инструментима попут тоталних станица, ГПС-а, ласерских скенера, или да обрађујем сателитске снимке и учим да радим у различитим софтверима.

Током мастер студија, имала сам прилику да радим један семестар праксу кроз IAESTE програм на Федералном институту за образовање, науку и технологију у Минас Жераису, у Бразилу. Радила сам на пројекту под називом: Надгледање промена вегетације у тропским крајевима јужног Минас Жераиса у Бразилу користећи Landsat сателитске снимке и ГИС алате. Мој одлазак у Бразил је подржала фондација "Студеница" у оквиру некадашњег Министарства за дијаспору и Министарство просвете и науке кроз програм суфинансирање студијског боравка стипендиста Министарства у иностранству.

Након повратка у Европу, наставила сам годину дана рад на истраживању као DAAD стипендиста на Институту за фотограметрију и даљинску детекцију у Карлсруеу (KIT), у Немачкој. Моја тема истраживања је била "Подршка беспилотним летелицама при слабо видљивим условима у ваздуху помоћу вишеструко импулсних ласерских скенера".

Тренутно завршавам докторат на Техничком Универзитету у Бечу (TU Wien), на Факултету за математику и геоинформације, на Одсеку за геодезију и геоинформације у групи фотограметрија и даљинска детекција. Моја теза се бави аутоматизацијом анализе и обраде облака тачака високе резолуције за истраживање палеонтолошког гребена острига из Панонског мора подржаном од стране Природњачког музеја у Бечу где се примери фосила острига излажу за посетиоце музеја као и резултати 3Д визуализација. Пројекат финансирају Austrian Science Fund (FWF) и OeAD – Аустријска агенција за међународну мобилност и сарадњу у образовању, науци и истраживању. Током доктората, имала сам прилику да учествујем у програму размене са Универзитетом Шиншу (Shinshu University) из Јапана, где сам провела три месеца у Нагану као предавач на предмету обрада 3Д облака тачака ласерског скенирања.

Након доктората, мој будући истраживачки рад ће да се фокусира на примену ласерског скенирања у шумарству за аутоматску детекцију појединачних стабала на Финском геодетском институту (Finnish Geospatial Research Institute – FGI).