Инжењерска геодезија или, како се често зове, примењена геодезија или геодезија у инжењерству је део геодезије који је уско повезан са другим техничким струкама као што су: грађевинарство, архитектура, урбанизам, машинство, бродоградња, рударство, енергетика, пољопривреда, шумарство, телекомуникације итд. Приликом пројектовања и реализације пројеката у наведеним областима, геодетски стручњаци решавају бројне проблеме, углавном везане за утврђивање просторног положаја и облика постојећих објеката или за просторно позиционирање пројектованих објеката у изградњи. Кад се каже објекат, пре свега се мисли на објекте, као што су: бране, мостови, тунели, путеви свих категорија, железничке пруге, разна индустријска постројења, пословне или стамбене зграде, хале, торњеви, антенски стубови за телекомуникацију и други. За пројектовање, изградњу и одржавање наведених објеката неопходна је интеграција више техничких струка, међу којима је незаобилазна и геодезија. Она је присутна у свим фазама реализације пројеката, у различитом обиму, почев од: истражних радова, пројектовања, грађења, испитивања понашања тла у непосредној зони грађења, пробном испитивању објекта у процесу грађења и након завршетка, а такође и у периоду експлоатације и коришћења објекта (конструкције). У сваком од тих процеса радова, геодезија се бави мерењима, обрадом резултата мерења и њиховом интерпретацијом на начин како то захтева фаза инжењерског процеса.

Широк спектар потреба и захтева постављених испред геодетских стручњака у разним фазама реализације различитих инжењерских пројеката довели су до тога да се део геодезије који се бави решавањем тих проблема, издвоји као посебна област геодезије, под именом инжењерска геодезија (енгл. Engineering Surveying).

Улога и задаци инжењерске геодезије код пројектовања и грађења разних објекта састоје се у следећим радовима:

• да се израде подлоге (карте и планови) различитог садржаја (ситуациони планови, подужни и попречни профили, ортофото планови итд) као основа на којима ће се вршити планирање и пројектовање;
• да се пројектована грађевина или објекат (конструкција) обележи на терену, односно просторно позиционира у складу са захтевима извођача радова. Као неопходна а претходна активност је пројектовање и реализација геодетске мреже тачака чија је функција материјализација координатног система у којем ће објекат бити позициониран;
• да се током грађења врши обележавање (просторно позиционирање) разних конструктивних елемената. У зависности од потреба објекта, претходно је потребно урадити пројекат геодетског обележавања којим би се дефинисали технички услови и упутства за реализацију геодетксог обележавања објекта;
• да се контролише извођење радова како би се обезбедила сагласност изграђених делова као и целе конструкције са пројектованим димензијама (равност, вертикалност и други пројектовани односи појединих конструктивних делова);
• да се објекат током грађења прати, односно снима након одређених технолошких целина, рецимо: после завршене темељне плоче, и сваке наредне плоче по спратовима, или неки други захтев који сваки понаособ објекат захтева;
• да се за веће и важније објекте обави снимање након пуног оптерећења. То су пробна испитивања мостова након завршетка радова и оптерећења новоизграђене конструкције, код пуњења бране акумулацијом и други слични објекти који трпе одређена оптерећења током коришћења;
• да се изврши снимање изведеног стања објекта: спољни габарити, новоизграђена зграда, улица, пут и др.

У оквиру основних студија на Одсеку за геодезију и геоинформатику Грађевинског факултета у Београду, постоји групација предмета на којима се изучава инжењерска геодезија. Како изучавање инжењерске геодезије подразумева познавање техника и обраде геодетских мерења као и других општих знања из геодезије, студенти се срећу са предметима из инжењерске геодезије на трећој години студија. У оквиру првог предмета инжењерска геодезија 1 изучавају се концепти инжењерске геодезије, са акцентом на аналитичку разраду инжењерских пројеката (објеката) у циљу припреме и избора методе за геодетско обележавање. У другом семестру, у оквиру предмета инжењерска геодезија 2 изучавају се приступи решавању различитих проблема инжењерске геодезије са акцентом на геодетске мреже у инжењерству и обраду и изравнање геодетских мерења. Заокружење образовања из области инжењерске геодезије је свакако практична настава (студентска пракса) на Златибору, која се организује на крају другог семестра, након завршеног курса из инжењерске геодезије 1 и инжењерске геодезије 2.

На мастер академнским студијама Одсека за геодезију и геоинформатику, инжењерска геодезија се изучава на модулу геодезија. Предмети из области инжењерске геодезије баве се проблемима пројектовања и планирања геодетских радова у инжењерству, анализи геодетских мерења у циљу утврђивања померања и деформације објеката као и специфичним проблемима примене геодезије у индустрији.

На крају, може се рећи да је инжењерска геодезија практична област геодезије, настала из чисте потребе за решавањем бројних проблема који стоје на путу реализацији различитих инжењерских подухвата. Као таква, она је неисцрпан извор инжењерских изазова на највишем нивоу, који је, са једне стране, чине захтевном у стручном погледу, али са другег стране, динамичном и занимљивом области геодезије.