Грађевински факултет Универзитета у Београду је најстарија и највећа високошколска и научна установа из области грађевинарства и геодезије у Србији и на територији бивше Југославије. Почетак наставе и образовања на високошколском нивоу у Србији везује се за октобар 1838. године када је основан Лицеум Књажества сербског. У јуну 1834. године кнез Милош је саопштио свом попечитељу за просвету "да је намеран гимназију Крагујевачку (формирана 1833. године) узвисити на Лицеј" и заповеда му да нађе два професора од којих ће један од њих инжењер по струци бити. У Крагујевцу је октобра 1838. године основан Лицеум Књажества сербског (Лицеј) на коме је школовање трајало две године. За ректора и професора Лицеја постављен је Атанасије Николић (1803–1882), "потврђени инџинир земљомерник", из Сомбора (звање добијено на Универзитету у Пешти 1829. године). Атанасије Николић је био и оснивач и идејни творац Инџинерске школе, а касније и покретач Српске академије.

Важно је нагласити да је у читавом временском периоду од 1839. године па све до данас, дакле пуних 180 година, геодезија била присутна у настави високошколских установа Србије, без обзира на називе школа – Лицеј, Велика школа, или Геодетски одсек Техничког, односно Грађевинског факултета.

Као последица нових околности, 1846. године основана је "Инџинирска школа" по захтеву "Попечитељства внутрених дела", са Илијом Гарашанином на њеном челу. У вези са оснивањем ове школе, Србске новине 1846. године пишу: "Ако је које заведеније земљи нашој потребитачно, то је заиста ова инџинирска школа, зашто званичнике ни за коју струку данас није тако тешко наћи као за струку инџинирску, а особито у нашој земљи …".

Доласком на престо кнеза Михаила 1860. године, посебна пажња посвећена је реформи Лицеја, тако да већ 1863. године Лицеј прераста у Велику школу (Академију). Нови закон којим је основана Велика школа је уз мање измене остао на снази све до 1905. године. Велика школа је имала три факултета: Филозофски, Технички и Правни. Настава на Техничком факултету трајала је четири године, а геодезија је изучавана у оквиру предмета дескриптивна геометрија.

Академијски савет Велике школе 8. јануара 1875. године, подноси министру просвете и црквених дела "Предлог Закона о уређењу Велике школе (Академије)". Овај предлог Закона за геодете има посебан значај, јер је управо њиме у чл. 47. предвиђено оснивање Геодетског кабинета.

Геодезија се као научно-техничка дисциплина равноправно третира са осталим техничким дисциплинама у оквиру Велике школе. Од тада се на Техничком факултету настава изводи из више дисциплина, укључујући и предмете виша геодезија и нижа геодезија с топографским цртањем.

Крајем XIX века, 1888/89. школске године, Технички факултет добија већу самосталност, а за првог старешину постављен је Милан Андоновић, професор геодезије.

Касније 1908. године основана је приватна школа – Академија проф. Милана Андоновића.

У периоду од 1908. до 1912. године у обе школе дипломирало је укупно 200 геометара. Ово су били први геодетски стручњаци са средњом стручном спремом, образовани у ондашњој Србији. Од тада непрекидно траје образовање геодетских стручњака са средњом стручном спремом у Србији.

Најзначајнија реформа на Техничком факултету спроведена је 1897. године, када је он подељен на три посебна одсека: Грађевинско-инжењерски, Архитектонски и Машинско-технички одсек. Од тада, почиње веће присуство геодезије у високошколској настави.

Историјску прекретницу у развоју високог школства у Србији представља Закон о универзитету, донет 1905. године, по коме се Велика школа у Београду проглашава за Универзитет. Универзитет је у свом саставу имао пет факултета: Богословски, Филозофски, Правнички, Медицински и Технички.

Технички факултет се 1906. године дели на три одсека: Одсек за грађевинске инжењере, Одсек за архитекте и Одсек за машинске инжењере. У оквиру Техничког факултета предавано је 67 научних дисциплина и вештина. Међу њима, поред осталог, предавани су геодезија и топографско цртање. Одмах по отварању Универзитета, за наставнике Техничког факултета изабрани су: проф. Милан Андоновић – геодезија, хонорарни проф. Јосиф Ковачевић – техничко и топографско цртање, и доц. инж. Драгомир Андоновић – геодетска вежбања.

Научни приступ у образовању кадрова са високом спремом почиње тек 1935. године, када се уредбом о Техничким факултетима у Београду, Загребу и Љубљани децидно истиче да је задатак изучавања техничких дисциплина "… спремање научних и стручних кадрова за све гране технике". Ова година (1935) посебно је важна за геодетску струку, јер те године управо почиње образовање геодетских кадрова са високом стручном спремом, на Грађевинском одсеку Техничког факултета Универзитета у Београду.

На Техничком факултету у Београду, поред осталих научних завода (института, лабораторија, кабинета, музеја, семинара и др), постојали су Геодетски завод и Кабинет за вишу геодезију.

Рат који је избио 1941. године и окупација која је затим уследила довели су до прекида рада Универзитета у Београду.

Редовна настава на Геодетском одсеку Техничког факултета у Београду почела је 1947/48. школске године. У прву годину студија уписано је 140 студената.

Влада Народне Републике Србије је 1948. године донела Уредбу о издвајању Техничког факултета из састава Универзитета у самосталну Техничку велику школу у Београду. Овом уредбом се одсеци: Грађевински, Архитектонски, Машински, Електротехнички, Технолошки и Рударски претварају у факултете, у саставу Техничке велике школе. Геодетски одсек улази у састав Грађевинског факултета. Када је донета Уредба о издвајању Техничког факултета из састава Универзитета 1948. године, Геодетски одсек је иза себе имао тек једну годину искуства и недовољан број наставника и асистената за успешно извођење наставе. То је свакако био главни разлог што једино Геодетски одсек од свих одсека на Техничком факултету није проглашен за факултет.

Настава на основним студијама се одвијала у континуитету до 1958. године у трајању од пет година, од 1958. до 1960. у трајању од четири године, уз сталне реформе наставних програма и планова. У периоду од 1960. до 1966. године настава се одвијала у оквиру двостепених студија. Статутом из 1966. године поново се уводи континуирана настава, а студије се продужавају на пет година.

Наставни планови који су почели да се примењују од школске 1977/78. године задржавају организациону структуру Грађевинског факултета са три грађевинска и једним самосталним геодетским одсеком. Геодетски одсек у деветом семестру уводи пет усмерења. По овом наставном плану уписано је десет генерација студената.

Период од 2005. до 2008. године карактеришу најзначајније реформе високог образовања у Србији у складу са Болоњском декларацијом.

Одсек за геодезију 2006. године мења назив у Одсек за геодезију и геоинформатику и има једну катедру. Од 2005/06. године на Факултету се изводе академске студије по новим студијским програмима.

У протеклих 84 године, од почетка образовања геодетских кадрова са високом стручном спремом, наставници на Одсеку за геодезију (геодезију и геоинформатику) теже да студенте образују у духу традиционалног инжењерског и академски критичког размишљања, пратећи развој савремених технологија.

Детаљније о развоју геодетског инжењерства у Србији у последња два века прочитати на линку.

О једном од значајнијих личности за историју геодетске струке, академику и геодетском генералу Стевану П. Бошковићу прочитати на линку.

Додатно, на линку може се погледати промотивни филм снимљен поводом 170 година геодетске струке у Србији.