Геоинформатика, као област уско повезана с геодезијом, представља науку и технологију која развија и користи инфраструктуру информатике како би разрешила проблеме геонаука и других повезаних инжењерских струка. Другим речима, геоинформатика се бави структуром и садржајем просторних података, као и начинима њиховог прикупљања, моделовања, складиштења, анализе, обраде, презентације и дељења у оквиру дигиталног система.

Просторни (или прецизније геопросторни подаци) јесу подаци који имају просторну компоненту и просторно су одређени у односу на Земљу и њену површину, обично преко својих координата. Управо геопросторни подаци чине основу геоинформатике, а чињеница да су геопросторни подаци традиционално, али и садржајно повезани с геодезијом објашњава зашто не постоји јасно разграничење између ова два појма и зашто се они често наводе заједно и упоредо. Неизбежно је да се геоинформатика у великој мери ослања на теорију и практичне импликације геодезије, а оно у чему је највише унапређује и надограђује је аспект информационих технологија, првенствено у виду географских информационих система (ГИС).

На основним студијама на Одсеку за геодезију и геоинформатику Грађевинског факултета у Београду слушају се обавезни предмети геоинформатика 1 и геоинформатика 2. У оквиру геоинформатике 1 се савладавају основни концепти и принципи рада с геопросторним подацима. Учењем математичких и информатичких основа, најбитнијих појмова из геоинформатике и базичних алгоритама и структура, уз вежбања на рачунару, стичу се основна знања из ове проблематике. Надовезујући се на њега, курс из геоинформатике 2 за циљ има разумевање напреднијих аспеката просторних података и алгоритама, као и овладавање типичним просторним анализама с овим подацима кроз различита ГИС решења.

У понуди на основним студијама се налази и изборни предмет дигитално моделирање терена. Овај предмет обухвата упознавање с најважнијим појединостима израде дигиталног модела терена и дигиталног модела површи терена, и то путем учења различитих метода прикупљања ДМТ података, метода за моделирање површи терена и за интерполацију висина из ДМТ-а. Добијени модели су тродимензионални и погодни су за различите врсте класичних просторних операција, нпр. за брзо аутоматско исцртавање изохипси.

Као један од три модула на мастер академским студијама постоји модул геоинформатика који нуди могућност специјализације у овој области. Додатно, поједини курсеви овог модула доступни су и као обавезни или изборни предмети на осталим модулима.

Обавезни курсеви географски информациони системи и пројектовање геоинформационих система предвиђени су за савладавање принципа и архитектуре просторних база података, разумевање специфичности просторних проширења база података и упознавање с комплетним процесом пројектовања и имплементације геоинформационог система у оквиру неке организације. Практична примена стечених знања подразумева формирање информационе основе за израду геоинформационог система који би се могао применити у области катастра непокретности. Вежбе на курсу пројектовање геоинформационих система су конципиране тако да студенте подстичу на групни рад кроз модел учења заснованог на проблему (енгл. Problem-based learning – PBL), с идејом да се развије и имплементира географски информациони система за одабрану област примене коришћењем различитих софтверских алата.

Настава из предмета програмирање у географским информационим системима на завршној години је у потпуности практична и укључује основе софтверског инжењерства из угла географских информационих система. Користећи објектно-оријентисани програмски језик Пајтон, уче се концепти и технике напредних просторних анализа кроз прилагођавања постојећих ГИС софтверских алата и писање сопствених процедура за обраду и анализу података.

Намена изборног курса веб-ГИС је сагледавање свих важнијих аспеката по питању публиковања и дистрибуције геопросторних података коришћењем ГИС-а и веб-технологијa. Уз разумевање начина функционисања рачунарских мрежа, интернета и његових протокола, студенти треба да овладају архитектуром дистрибуираних система и њеном улогом у изради дистрибуиране веб-ГИС апликације. Оваква апликација укључује интерактивну карту и све пропратне компоненте и стандардне сервисе за публиковање и дељење различитих формата просторних података. Подстиче се употреба технологија и софтвера отвореног кода.

Још један изборни предмет јесу локацијски базирани сервиси. Он је осмишљен тако да упозна студенте с основним принципима, архитектуром и начином функционисања различитих сервиса заснованих на локацији. Како су локацијски базирани сервиси заправо једна мултидисциплинарна дисциплина, потребно је препознати место и улогу геодете, односно геоинформатичара у оквиру ње. Циљ је упознавање с техникама и алатима за развој ЛБС решења, најпре у погледу развоја просторне базе података, манипулације и разумевања података добијених из глобалних навигационих сателитских система и коначног инкорпорирања у дистрибуирани географски информациони систем. Разматрају се и развоји апликација за позиционирање, праћење и управљање флотом возила, а као напреднији сегменти ове подобласти, на докторским студијама се изучавају могућности примене техника из области big data и техника машинског учења.

Једна веома популарна и широко примењена подобласт геоиформатике јесте геостатистика која се детаљније обрађује у истоименом курсу. Оригинално грана примењене статистике, геостатистика се фокусира на просторне или просторно-временске скупове података. Првобитна примена геостатистике јесте предвиђање простирања вероватноће неке појаве, а своје место је пронашла у бројним разним дисциплинама. На овом курсу се студентима предочавају концепти просторних променљивих, просторног моделирања појаве и регресионих модела, као и теоријска основа кригинг методе. Вежбама кроз софтверски пакет R, студенти се оспособљавају да имплементирају различите методе за просторну предикцију и интерполацију непознатих вредности посматране појаве, уз разумевање оцене квалитета добијених резултата и уз могућност визуелизације резултата предикције.