Сателитска геодезија је област геодезије која обухвата поступке и обраду прецизних мерења ка сателитима, од сателита и између сателита, који се изводе у циљу решавања различитих геодетских задатака. Сателити се пре свега могу посматрати као „покретне мете“ на великим висинама које се користе за позиционирање и навигацију, али истовремено и као сензори Земљиног гравитационог поља, будући да су њихове орбите осетљиве на његове варијације.

Сателитска геодезија има велики број задатака и циљева. Међу њима је свакако велики број оних који су научног карактера, али и велики број оних који се везују за примену у разним инжењерским областима. По обиму и значају, посебно се могу издвојити:

• одређивање облика Земље и њеног гравитационог поља;
• успостављање терестричке референтне основе - прецизно одређивање глобалних, регионалних и локалних тродимензионалних геодетских мрежа;
• одређивање високопрецизних координата на целој планети Земљи;
• мерење и моделирање геодинамичких феномена;
• одређивање и континуирано праћење нивоа мора и океана.

За остварење наведених задатака неопходно је поуздано одређивање положаја сателита у јасно дефинисаном координатном систему, уз уважавање бројних физичких утицаја који обликују њихово кретање. Са друге стране, методе ове дисциплине не остају само у домену теоријских истраживања, већ имају широку и свакодневну примену у решавању практичних геодетских и инжењерских задатака. Управо због ове двоструке улоге – научног истраживања и практичне примене – сателитска геодезија се данас посматра као савремена научно-техничка дисциплина од великог значаја за друштво.

Савремена сателитска геодезија, како приказује шема Global Geodetic Observing System (GGOS) при International Association of Geodesy (IAG), обухвата скуп међусобно повезаних техника које заједнички служе решавању основних задатака ове дисциплине. Поред глобалних навигационих сателитских система – GNSS (Global Navigation Satellite Systems), ту спадају и дугобазисна интерферометрија – VLBI (Very Long Baseline Interferometry), ласерско мерење растојања до сателита и Месеца – SLR/LLR (Satellite/Lunar Laser Ranging), као и Доплер орбитографија – DORIS (Doppler Orbitography and Radiopositioning Integrated by Satellite). Значајно место заузимају и технике сателитске гравиметрије (Satellite Gravimetry) и сателитске алтиметрије (Satellite Altimetry).

Интеграција ових техника представља темељ за изградњу поузданих глобалних и регионалних референтних система, као и за континуирани мониторинг динамичних процеса у океанима, атмосфери и литосфери. Свака од техника има различиту осетљивост на сигнале из Земљиног система, пружа информације различите просторне и временске резолуције и резултира геодетским производима различитог квалитета. Након више од шест деценија примене, сателитска геодезија с правом носи епитет најраспрострањеније методе прикупљања података, како у домену геонаука тако и у осталим сродним дисциплинама.

У оквиру основних и мастер академских студија на Одсеку за геодезију и геоинформатику Грађевинског факултета у Београду, постоји групација предмета из области сателитске геодезије. Студенти се пре свега упознају са дефиницијом и основним концептом сателитске геодезије. Изучавају се референтни координатни и временски системи сателитске геодезије, теорија кретања сателита, основни принципи сателитских мерења, као и основни концепти апсолутног и релативног позиционирања. Изучава се архитектура GNSS система и структура њихових сигнала. Студенти се детаљно упознају са принципима кодних и фазних мерења, са изворима грешака, функционалним и стохастичким моделима. Поред теоријских знања, студенти пролазе кроз све фазе пројектовања, реализације и обраде података у савременим софтверским решењима